Хипофосфораста киселина

Хипофосфораста киселина

Називи
IUPAC називs Фосфинска киселина дихидридохидроксидо- оксидофосфор
Идентификација
ECHA InfoCard	100.026.001
MeSH	Hypophosphorous+acid
Својства
Хемијска формула	H3PO2
Моларна маса	66,00 g/mol
Густина	1,274 g/cm³, течност
Тачка топљења	26.5 °C (299,5 K)
Тачка кључања	106 °C (379 K) decomp.
Растворљивост у води	помешљива
Киселост (pKa)	1.2
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација)	псеудо-тетраедарна
Опасности
ЕУ класификација (DSD)	not listed
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Хипофосфораста киселина је фосфорова кисеонична киселина и врло јако редукционо средство формуле H₃PO₂. Неоргански хемичари ову киселину зову управо тако (такође „ХПК") иако је IUPAC-ово име дихидридохидроксидооксидофосфор или само фосфинска киселина. Она је безбојно једињење које се брзо топи, раствара у води, диоксану и алкохолима. Формула за хипофосфорасту киселину је обично H₃PO₂ али мало детаљнији запис би био HOP(O)H₂ који показује једнобазни карактер. Соли ове киселине су фосфинати (хипофосфити).

HOP(O)H₂ постоји заједно са мањим таутомером HP(OH)₂. Понекад је тај таутомер тумачен као хипофосфораста киселина а главни као фосфинска киселина.

Иначе, хипофосфорастој киселини припада анхидрид фосфор(III)-оксид. Главна киселина у овој групи је фосфораста киселина.

Добијање

Индустријски, ова киселина се добија у два корака. Хипофосфити алкалних метала и земноалкалних метала се добијају деловањем фосфора са раствором одређеног хидроксида, нпр. Ca(OH)₂.

P₄ + 3OH⁻ + 3H₂O → 3H₂PO₂⁻ + PH₃

Чиста киселина се припрема деловањем јаких киселина на хипофосфитне соли.

H₂PO₂⁻ + H⁺ → H₃PO₂

Алтернативно, H₃PO₂ се добија оксидацијом фосфина са јодом у води.

PH₃ + 2I₂ + 2H₂O → H₃PO₂ + 4I⁻ + 4H⁺

Хипофосфораста киселина је обично доступна у облику 50% раствора.

Примена

Хипофосфораста киселина се користи у прављењу фармацеутских производа, обезбојавању полимера и у добијању племенитих или негвоздених метала. Главна употреба јој је у неелектроном поплочавању. Другим речима, у избацивању одабраних металних премаза на осетљивим површинама. У органској хемији, H₃PO₂ је најбоље знана по редукцији диазонијумских соли претварањем ArN₂⁺ у Ar-H. Када је у диазотованом концентрованом раствору хипофосфорасте киселине амински супституент, он се може уклонити из арена, углавном алкил-арена.

Неоргански и органски деривати

Разни деривати су познати код два водоникова атома директно везана за фосфор јер могу бити замењени разним органским групама. Ови деривати су познати под називом фосфинских киселина а њихове соли под називом фосфината. На пример, формалдехид и H₃PO₂ реагују да би дали (HOCH₂)₂PO₂H. Производ реакције је сродан оном код додавања тиола и HCN алдехидима. Слично томе, додаје се на Мајклове примаоце, нпр. са акриламидом даје H(HO)P(O)CH₂CH₂C(O)NH₂.

Пар комплекса метала су настали од H₃PO₂ а један пример је Ni(O₂PH₂)₂.

Литература

• ChemicalLand21 Listing
• D. E. C. Corbridge "Phosphorus: An Outline of its Chemistry, Biochemistry, and Technology" Elsevier: Amsterdam. (5th изд.). ISBN 978-0-444-89307-9. .
• V. V. Popik, A. G. Wright, T. A. Khan, J. A. Murphy "Hypophosphorous Acid" in Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis (Ed: L. Paquette) 2004, J. Wiley & Sons, New York. . doi:10.1002/047084289.  .
• D.W.Rich, M.C. Smith, Electroless Deposition of Nickel, Cobalt & Iron. IBM Corporation, Poughkeepsie, NY(1971)